Moj brat iz familije, komplikovano bi bilo da objašnjavam naše srodstvo, živi u selu. Juče sam mu bila u poseti, nisam ga videla duže od tri godine. Dobro je, zdravo je, izgleda mladoliko, ne oskudeva, ali… Ali je neoženjen a u oktobru će napuniti 40. godina. Obradovao se kad sam ušla u dvorište, izljubili smo se kao najrođeniji, seli smo za sto pod orah, strina (njegova maćeha) je iznela med i vodu, pitu sa višnjama, onda smo ručali i pričali, pričali… Kako je meni, kako je njima, kako je uopšte. Kad ćemo se ženiti i udavati i hoćemo li? Rekla sam da ja, verovatno, hoću, a on je rekao da on sigurno hoće ali da nema sa kim.
Zvučalo mi je poznato. 
U ovome ima mnogo šale ali i malo zbilje.
